“Brza hrana” ili fast fud je postojala u pamtiveka u drevnim kulturama, a tempo današnjeg života često diktira da nemamo ni vremena ni živaca da sebi natenane skuvamo pravi domaćinski obrok.
Fast fud restorani preplavili su čitavu planetu, a pronaći najbolji burek u Beogradu je poput traženja igle u plastu sena.
Ali, kako je sve počelo i ko su bili pioniri ovog vida “brze i lake zabave za želudac”, barem na način koji se taj termin danas upotrebljava, nije teško dokučiti.
Savremeni pojam “brze hrane” nastao je u Sjedinjenim Državama početkom 20. veka, kada su se određeni restorani dosetili da “uniformišu” svoje franšize. To je učinjeno da bi kupci na bilo kojoj lokaciji mogli da očekuju isti kvalitet.
Tako danas možemo da pojedemo hamburger sa istim sastojcima i ukoliko ga poručimo u Njujorku, Berlinu, ili Beogradu.
Mnogi od ovih restorana uveli su inovativna tehnička rešenja, poput posebnih “interfona za naručivanje” kada porudžbinu vršite iz automobila, a ko su bili začetnici saznajte u tekstu koji sledi.
Ipak, moramo da vas upozorimo da preterano konzumiranje brze hrane, uz slatka gazirana pića, može dovesti do brojnih kratkotrajnih i dugotrajnih zdravstvenih komplikacija.
Među najčešćim tegobama su prekomerna telesna težina, dijabetes i problemi sa srcem, pokazuje istraživanje australijske nacionalne zdravstvene savetodavne službe.
“White Castle”
Veliki broj naučnika je saglasan da je američki lanac “White Castle”, koji je počeo sa radom 1916. godine, bio prvi restoran brze hrane.
Započeli su kao grupacija štandova sa hranom i pivom u Vičiti, u Kanzasu, a zvanično su je osnovali Bili Ingram i Volter Anderson 13. septembra 1921. godine.
Do sada su sve lokacije ostale u vlasništvu matične korporacije, čije se sedište nalazi u Kolumbusu, Ohajo.
Anderson je imao iskustva u vođenju hamburgerija, međutim kada je sa kolegom osnovao “White Castle”, Amerikanci nisu bili toliko opsednuti hranom kao danas.
Mnogi ljudi su hamburgere smatrali nezdravim i neukusnim jelom. Anderson i Ingram su želeli da promene percepciju javnosti o njihovoj kompaniji, pa su se pobrinuli da prvi lokal koji su otvorili bude besprekorno čist. Pored toga, vodili su računa da njihovo osoblje u svakom trenutku izgleda profesionalno.
Mlevenjem govedine pred kupcima, vlasnici su dodali i do tada neviđenu dozu kreativnosti. Nakon implementacije ideja koje su osmislili, “White Castle” je započeo brzu regionalnu ekspanziju.
Međutim, kako ovaj lanac nikad nije postao prava franšiza, i dalje se smatra malim u poređenju sa ostalima na ovoj listi.
“Dairy Queen”
Lanac sladoleda “Dairy Queen” (“Mlečna kraljica”), koji je veoma popularan na severnoameričkom kontinentu, osnovan je 1940. godine u Ilinoisu.
Već prvog dana, u samo par sati, prodali su preko 1.600 porcija sladoleda, što je ukazivalo na ogroman potencijal, pa su vremenom postali globalni gigant, sa lokacijama u preko 20 država.
“Dairy Queen” se u početku prvenstveno fokusirao na prodaju kremastog sladoleda i sličnih „zanimacija“.
Zatim su proširili asortiman na burgere i sendviče, da bi danas u ponudi imali i pileće štapiće, salate, pa čak i različite priloge.
“Pizza Hut”
Dva brata u Vičiti, imala su sjajnu ideju i pozajmili su 600 dolara od svoje majke, koje su iskoristili da otvore prvi „Pizza Hut“ restoran 1958. godine.
Pored apsolutne pokrivenosti u svim američkim državama, „Pizza Hut“ takođe posluje u stotinu drugih zemalja širom sveta.
Pice su naravno ostale zaštitni znak kompanije, a vremenom je poslovanje diverzifikovala i drugim kategorijama hrane, kao što su špageti, pileća krilca, pa čak rolnice sa cimetom, kao i drugim vrstama slatkiša.
Slasna korica je ono što zaista izdvaja picu ove kompanije od konkurencije, a testo je mekano prozračno i puterasto, jednom rečju – savršeno.
Mnogi redovni gosti „Pizza Hut“-a ostali su razočarani izmenom originalnog recepta za picu iz tepsije 2019 godine. Međutim, i u novijoj izvedbi i dalje ima sjajan ukus.
“Domino’s”
Čuveni pica lanac sa crveno-plavim logoom, startovao je sa radom 1960. godine, kada su dva brata po imenu Domi i Nik DeLuka kupili malu piceriju u Ipsilantiju u Mičigenu i preimenovala je u “Domino’s”.
Lanac se proširio i postao jedan od najpoznatijih u industriji brze hrane, sa restoranima u 25 država u Sjedinjenim Državama i 90 zemalja širom sveta.
“Domino’s” takođe nudi testenine, salate, pileća krilca, sendviče, hleb, umake iz rerne i deserte, pored njihove poznate pice. Poznati su po preukusnoj korici, koja je začinjena belim lukom i prelivena puterom.
“Burger King”
Među najpoznatijim franžizama hamburgera u svetu svakako je “Burger king”, koji je osnovan u Džeksonvilu na Floridi 1953. godine, kao “Insta-Burger King”.
Prvobitno ime jeste bilo “Burger King”, ali je kompanija upala u finansijske nevolje 1954. godine, što je dovelo do njene prodaje sadašnjim vlasnicima.
Trenutno su prisutni u 100 zemalja, a od američkih država i teritorija, samo pet je ostalo bez slasnog “Whopper”-a.
Aroma i miris koji se šire iz njihovih restorana, dovoljni su da namame svakog prolaznika, pa čak i ukoliko nije gladan.
Burgeri nisu jedina stvar na meniju – možete pojesti i sendviče sa piletinom ili ribom, kao i salate, pomfrit, slatkiše, pa čak i ponešto za doručak.
Njihov vegetarijanski hamburger takođe je doživeo veliki uspeh.
“Dunkin’ Donuts”
Originalni “Dunkin’ Donuts” restoran, koji služi kafu i peciva, otvoren je 1950. godine u Masačusetsu, u gradiću Kvinsi, međutim danas njihovi ugostiteljski objekti uslužuju preko 3 miliona kupaca dnevno.
To je jedan od najvećih lanaca kafe i krofni na svetu. Trenutno posluju u čak 42 zemlje.
Osim espresa, kafe ili čaja, služe i krofne, sendviče za doručak, đevreke, mafine, ko i mnogobrojne poslastice.
“McDonalds”
Prvi “Mek” u kojem se automobilom dolazilo po hranu, debitovao u San Bernardinu, u Kaliforniji, 1940. godine.
Međutim, nije pretvoren u restoran brze hrane, gde se hrlilo na hamburgere pod zlatnim lukovima, sve do 1953. godine.
Danas generiše najveći prihod od bilo koje franšize ove vrste u svetu, pošto opslužuje preko 69 miliona kupaca dnevno u više od 100 zemalja!
Burgeri, pomfrit i milkšejkovi učinili su “McDonald’s” svojevrsnim brendom, međutim danas na meniju možete pronaći sendviče od ribe i piletine, kao i “nagetse”, salate, kafu i ponešto za doručak.
“KFC”
Pukovnik Sanders je početkom 30-ih godina prošlog veka otvorio mali štand na autoputu u Korbinu, služeći originalnu pohovanu piletinu iz Kentakija.
KFC je drugi najprofitabilniji lanac restorana na svetu iza Mekdonaldsa, sa lokacijama u preko 145 zemalja.
11 tajnih biljaka i začina koje ovaj lanac koristi, daju njihovoj prženoj piletini prepoznatljivi ukus, a prilozi koje nude su takođe vrlo specifičnog ukusa.
Imaju čak i meni za vegetarijance.