Koji su najčešći razlozi zbog kojih žene traže razvod i na koji način supružnici treba da rešavaju probleme ukoliko žele da začuvaju brak, pitali smo Veru Despotović Stanarević, porodičnog psihoterapeuta Savetovališta za brak i porodicu.
Loša komunikacija
Komunikacija je pokazatelj kvaliteta partnerskog odnosa. Parovi često nisu spremni da razgovaraju o različitim očekivanjima u braku. Svađaju se oko trivijalnosti, a to je najčešće paravan za važne stvari o kojima se ćuti – da li su se nadali ravnopravnim odnosima ili će jedno od njih biti dominantno i šta je to što uopšte očekuju jedno od drugog. O tome se teško otvoreno priča, a to je suština odnosa.
SAVET: Komunikacija se usavršava, uči – postoji način kako se saopštava partneru da sa nečim imamo problem. Evo na šta treba obratiti pažnju:
1. Tokom razgovora treba i da čujemo šta nam partner govori, a ne samo da se naizmenično napadamo.
2. Treba znati svađati se. Važno je da ne vređamo, odnosno da ne devalviramo partnera. Na primer, umesto rečenice: „Ti si lenčuga”, treba reći: „Ne dopada mi se da samo ja sređujem i sklanjam tvoje stvari”.
3. Budite otvoreni i razgovarajte bez straha o onome što vam se ne dopada u međusobnom odnosu.
4. Nije dobro vraćati se tokom rasprave u prošlost i otkopavati ratne sekire starih sukoba – usredsredite se na sadašnjost.
5. Izbegavajte dvosmislene poruke. Jasno recite ono što mislite.
6. Ne zaboravite na poštovanje, bitno je uvažavanje osobe sa kojom živimo.
Nedostatak bliskosti
Partneri veoma često kao razlog za razvod navode udaljavanje u međusobnom odnosu. Oni obično u brak ulaze sa puno ljubavi, ali ukoliko tokom vremena ne ulažu u njega, ne razgovaraju o tome kako da ga unaprede, veza počne da stagnira, a partneri se distanciraju sve više. Komunikacija je i ovde veoma važna jer se bliskost ostvaruje upravo na taj način.
Žene najčešće prve primete udaljavanje. Obično se to događa rođenjem deteta. Žena se posveti bebi, a muškarac se oseća zapostavljenim. On se tada više angažuje u poslu ili vanporodičnim aktivnostima, a žena sve više oseća njegovo odsustvo.
SAVET: Važno je da razgovarate sa partnerom, čim primetite prve znake udaljavanja. Preporučuje se da se otac ravnopravno uključi u brigu o detetu i da tako razvija odnos sa njim od samog početka. Treba zajedno da kupate bebu, hranite je, idete u šetnju… Zajednička aktivnost će vas povezati. Bićete rasterećeniji, a umor vas neće savladati baš svake večeri. Moći ćete da se posvetite jedno drugom, da angažujete povremeno nekoga da vam pričuva bebu dok ste zajedno u pozorištu, na koncertu, sa prijateljima…
Problem sa bliskošću može se pojaviti i kasnije, kad dete odraste. Aktivnost oko deteta dotle je maskirala odnos. Sada partneri imaju vremena, ali više ne znaju šta će sa svojim odnosom jer su se već suviše udaljili.
SAVET: Lične i profesionalne potrebe su se promenile. Venčali ste se sa 25-30 godina, a sada imate 45 i mnogo toga više nije isto. Treba razumeti promene i pronaći balans između ličnih potreba i zajedništva. Možete sami da odete na fitnes ili da izađete sa prijateljicama, ali treba organizovati i zajedničko vreme radeći nešto u čemu oboje podjednako uživate.
Ne tolerišite nikakvo nasilje
Različiti oblici nasilja su razlozi za prekid braka, a najčešće je u pitanju zavisnost od alkohola. Obično prođe 10-15 godina pre nego što se žene odluče na razvod. Na početku ne prepoznaju nasilje (uvrede, pretnje, ucene, fizičko maltretiranje…). Partner je posle toga moli da mu oprosti, navodi da se to neće više ponoviti, a žena veruje da će on to prevazići. Međutim, nasilje se ponavlja, zbog čega se žena vremenom sve više izoluje od okoline – porodice, prijatelja. Nije retkost da postane i ekonomski zavisna, pa samim tim sve više usredsređena na partnera. Gubi samopouzdanje i zato se teško odlučuje na razvod, a problem je svakim danom sve veći.
SAVET: Žena na samom početku treba da prepozna nasilje jer omalovažavanje, vređanje ili šamar nisu slučajni incidenti. Odmah treba da zatraži pomoć institucija kao što su Savetovalište za brak i porodicu, Centar za socijalni rad (ako imaju dete) ili Autonomni ženski centar, na primer. Niko nije dužan da trpi nasilje, svi imaju pravo da drugačije žive, a žrtva nasilja ne treba da oseća stid zbog toga. Ukoliko partner koji je nasilan hoće da radi na poboljšanju odnosa, uz pomoć terapeuta nasilje može da se prekine. Ako odnos nije do kraja poremećen, moguće je vratiti bliskost i poverenje i ponovo osetiti ljubav. Međutim, što nasilje duže traje, to je rešavanje problema teže.