Boja je deo širokog elektromagnetskog spektra koji uključuje i mikrotalase i svetlost. Obavljena su mnoga istraživanja o uticaju boja na čoveka, a među prvima koji su istakli važnost boja bio je psiholog Maks Lušer koji je sredinom 20. veka osmislio test bojama za ispitivanje ličnosti.
Zamislite da treba ceo dan da provedete u jednoj prostoriji. Zamislite da je ta prostorija u bojama, nameštaj je nežno žut i narandžast, na podu je plavi tepih, a u uglu je velika zelena biljka. A sada zamislite prostoriju u kojoj je sve crno, sivo i belo. U kojoj biste radije proveli dan? Ako ste poput većine,onda u onoj u bojama. Čak i ljudi koji ne mogu da razlikuju boje osetiće njihov učinak jer izgleda da mozak ne doživljava boje samo vidom već i drugim centrima, naročito kožom našim najvećim fotoreceptorom.
Pre izvesnog vremena avio kompanije otkrile su da unutrašnjost aviona obojena u plavo povećava teskobu kod putnika koji se boje letenja, pa su promenili boje da bi se putnici osećali sigurnije. Bolnice su tradicionalno imale belu unutrašnjost, ali su poslednjih godina i one uveliko počele da eksperimentišu sa uticajem boja na pacijente. Crvena boja može delovati podsticajno i pokrenuti mozak, ali preterano izlaganje crvenoj boji može izazvati promene u pulsu, a može izazvati i agresivnost. Plava i zelena uglavnom deluju smirujuće i podstiču razvoj novih ideja. Žuta privlači oko i u manjim količinama deluje stimulativno, ali preterano izlaganje žutoj boji može stvoriti nervozu.
Vrlo često boje na ljudsku psihu deluju i putem asocijacija. Tada uticaj postaje individualan, zavisno od iskustva pojedinca i asocijacijama vezanim za određene boje. Ispitujući uticaj boja na mentalne sposobnosti, u Nemačkoj su jednu grupu dece pustili da se igraju u jarko obojenim sobama, a drugu u sobama okrečenim u belo, crno i braon. Otkrili su da su deca koja su se igrala u obojenim sobama odmah pokazala porast koeficijenta inteligencije, dok je kod dece smeštene u neobojenim sobama zabeležen pad. Ispitivanja pamćenja reči i boja pokazala su da ljudi mnogo bolje pamte boje nego reči.