Da bi saznali više o tome kako rekreacija utiče na mozak, naučnici u Irskoj su nedavno zamolili grupu studenata muškog pola koji su najčešće fizički neaktivni da učestvuju u testu memorije, nakon čega je usledila intenzivnafizička aktivnost. Mladići su prvo pogledali niz fotografija sa licima i imenima nepoznatih ljudi koje su se smenjivale velikom brzinom. Posle pauze, pokušali su da se sete imena koje su videli dok su se fotografije opet brzo smenjivale na ekranu kompjutera.
Uzorci krvi koji su uzimani tokom celog eksperimenta ponudili su biološko objašnjenje bolje memorije kod onih koji su vežbali. Odmah nakon naporne fizičke aktivnosti, oni koji su vozili bicikl su imali znatno povišen nivo proteina pod nazivom neurotrofni moždani faktor, ili BDNF, koji je važan za zdravlje nervnih ćelija. Kod muškaraca koji su sedeli nije primećena značajna promena u nivou ovog proteina.
I druge nove studije su došle do sličnih zaključaka i kod ljudi i kod životinja, mladih i starih. U jednom zanimljivom eksperimentu objavljenom prošle godine, brazilski naučnici su ustanovili da je kod sedentarnih starijih pacova koji su trčali samo oko pet minuta nekoliko puta nedeljno u periodu od pet nedelja došlo do pokretanja brojnih biohemijskih procesa u centru za memoriju u mozgu, što je dovelo do veće proizvodnje BDNF molekula. Stare životinje koje su vežbale su potom imale skoro iste rezultate na testovima memorije za glodare kao mnogo mlađi pacovi.
Još jedna studija na životinjama, koju su sproveli istraživači iz Centra za istraživanje povreda mozga pri Univerzitetu u Kaliforniji, i koja je objavljena u časopisu Neuroscience u septembru, pokazala je da je centar za memoriju u mozgu odraslih pacova kojima je dozvoljeno da trče koliko žele tokom nedelju dana, nakon toga imao mnogo više BDNF molekula nego kod sedentarnih pacova, kao i novonastale prekursorne molekule za koje se pretpostavlja da će se ubrzo razviti u potpuno funkcionalne BDNF molekule.
Za mnoge ljude postaje sve teže da obavljaju zadatke koji zahtevaju određenu veštinu – kao što je vožnja kola, na primer – što su stariji, kaže dr Ahmad Salehi, vanredni profesor psihijatrije i bihejvioralnih nauka na Stenfordu i glavni autor studije.
Ali u ovom slučaju do najvećeg smanjenja učinka je došlo kod jedne posebne grupe muškaraca. Ovi stariji piloti su imali uobičajenu genetsku varijaciju za koju se veruje da smanjuje aktivnost proteina BDNF u mozgu. Muškarci sa genetskom predispozicijom za smanjen nivo BDNF-a gubili su sposobnost da obavljaju komplikovane zadatke skoro duplo brže nego muškarci koji nemaju ovu varijaciju.
,, Brojne studije su pokazale da fizička aktivnost povećava nivo proteina BDNF’’, kaže dr Salehi. Naglašavajući da rekreacija povoljno utiče na ostale faktore rasta i hemijske supstance u telu, on smatra da BDNF najviše obećava.
,, BDNF je faktor koji pokazuje najbržu, najpostojaniju i najveću reakciju’’, kaže on. ,, Izgleda da je on ključan ne samo za očuvanje memorije, već i za obavljanje zadataka koji zahtevaju veštinu.’’
Dr Salehi planira da ispita istoriju fizičke aktivnosti testiranih pilota da bi video da li oni sa genetskom varijacijom, koja je uobičajena kod ljudi evropskog ili azijskog porekla, reaguju drugačije na vežbanje.
Za ljude koji imaju ovu varijaciju i manju BDNF aktivnost, ,, rekreacija je verovatno još važnija’’, kaže on. ,,Međutim, postoje veoma pouzdani dokazi da za sve ljude važi da fizička aktivnost povećava nivo proteina BDNF i poboljšava kognitivno zdravlje.’’