Strah pasa od drugih pasa je u porastu. S druge strane, sve je veći broj ljudi koji žele da se njihovi ljubimci igraju sa drugim psima radi bolje socijalizacije. To podrazumeva i da se takvi psi prepoznaju, pa čak i pozdrave i poigraju svaki put kad se vide.

Sa pseće tačke gledišta, i ne mora da bude baš tako. Iako ljudi vole da se druže i komuniciraju sa sebi sličnima, psi kao članovi čopora znaju gde je kome mesto i tako se i ponašaju. Zato i neki od njih umeju da se ponašaju onako kako želimo, dok neki i bolje da ne komuniciraju mnogo sa drugim psima. Mnogo češće, štenad voli da se igra i to je tako sve dok ne počnu da se bude osobine odrasle jedinke pod uticajem narastajućih količina hormona. Kasnije ponašanje zavisi od prirodnih instikata i od iskustva iz ranih dana koje u zavisnosti od toga da li je bilo dobro ili loše omogućiće manju ili veću saradnju sa drugim psima.
Rani kontakt sa drugim psima određuju i njihovo ponašanje u budućnosti. U stvari, loša iskustva mogu da toliko utiču na štene da ono kasnije nikad ne oseti sigurnost među psima koji nisu pod kontrolom svojih vlasnika.

Prevencija

Pripremanje psa, to jest sprečavanje nastanka straha od drugih pasa je mnogo lakše nego sređivanje takvog stanja kasnije. Nije lako proceniti koje iskustvo će kod šteneta ostaviti loše posledice u budućem ponašanju. Takva stanja i inače ne isplivavaju na površinu odmah nego kasnije, kad je mnogo teže rešiti ih se. Što je još gore, strah koji ispoljava mlad pas sve je veći kako on stari. Nažalost, psi veoma često strah skrivaju agresijom, tako da od temperamenta zavisi kako će on reagovati. Uglavnom, psi koji su nervoznog karaktera i hiperaktivni, reaguju na ovaj način. Tako da ako je genetika odradila posao na ovaj način, pitanje je koliko se može dobiti treningom ili drugačijim pristupom, jer je prostor za delovanje veoma ograničen.
Pravi pristup štenetu nije neka opšta stvar i ne može se naučiti na jednom kursu ili na jednom štenetu, čak i kad imate prethodna iskustva. Ali ako o tome razmišljate tek kad dobijete štene, teško da ćete se u svemu snaći. Zato je bolje uzeti i starijeg psa, naročito ako niste upoznati s tim kako odgojiti štene. Stariji pas, a o tome smo i pisali na ovim stranama već ima svoja iskustva. Ono što je “propatio” kao štene, već je formulisano u obrazac svakodnevnog ponašanja i to već možete da vidite.
Nije sramota priznati da ne znate da vaspitate štene. Čak, mnogo je bolje da to kažete, jer onda možda i ima šanse za uspeh. Onda možete da se odlučite za nešto stariju životinju čija će ličnost već doći do izražaja pre nego je stigao do vas.

Obrazac

Činjenica je da psi treba da komuniciraju još u ranoj mladosti, kako bi stvorili u glavi pravu sliku o životu čopora. Vlasnici greše ako misle da je svaki kontakt sa drugim psima dobar. Nije! Ako štene ima neprijatno iskustvo koje je praćeno i povredom, eto problema! Ako se to desi još nekoliko puta, eto uplašenog šteneta kome treba “psihijatar”. Iako na prvi pogled izgleda da ta iskustva treba da budu spontana, savetujemo suprotno. Prva iskustva šteneta sa drugim psima moraju da budu kontrolisana. Morate da poznajete pse sa kojima će se vaše štene igrati, pa čak i od koga će dobiti poduku. Na primer, ako imate stariju mačku u kući i dovedete štene, sigurno je da će ono već na prvom “intervjuu” za kućnog ljubimca dobiti par šamara. Iako je to neprijatno iskustvo, mačke uglavnom nisu oštre prema štencima i samo ih dobro uplaše. Čitavog života će postojati “trvenje” pri čemu će sutra odrastao pas učiniti sve da dođe do činije za hranu svog mačjeg drugara, ali ga nikad neće stvarno povrediti, jer poštuje ono što je naučio kao mali. Ovo ne pokušavajte sa drugim mačkama, prema njima nema tolerancije. Neophodno je da znate sa kakvim karakterom će se susresti mlad pas i koliko bolne pouke će poneti sa tih časova. Pre ili kasnije, naleteće na zid. Sa kojom lakoćom će preći preko toga i da li će uopšte preći, zavisi od nagomilanog pozitivnog iskustva iz prethodnog perioda. I, sad se vraćamo na početak teksta. Od našeg pogleda na svet zavisi kako ćemo regovati na negativna iskustva. Što smo stabilnija ličnost, nevolje na koje nailazimo će biti epizode koje ćemo zapamtiti, ali nećemo od njih praviti okvir za obrazac ponašanja prema celom svetu. Isto važi i za psa.

Kontrola

Tokom kontakta, štene uči i od vas. Nemojte da dozvolite da drugi pas kontroliše prostor vašeg psa. Postavite se tako da se uvek nalazite između svog i tuđeg psa ukoliko on insistira na tome da priđe. Promenite pravac kretanja kako bi vaš pas imao utisak da kontrolišete situaciju. A sve to treba da radite bez nervoznih pokreta, kako biste oterali uljeza, bez vikanja ili, ne daj bože, straha, koji će vaš pulen itekako osetiti.
Nemojte da čekate da se nešto desi kako biste ragovali. Ako, recimo, veći pas skoči na vašeg i pritisne ga, to neće biti lepo iskustvo. Čak da i nije u pitanju neka zloća, već mlad pas, pun snage, koji ne ume da se kontroliše. Šteta je napravljena i onda treba lečiti posledice. Ali, ako pre toga kontaktirate vlasnike velikog psa i ne dozvolite da on priđe toliko blizu vašeg kako mu ne bi povredio privatni prostor, možete očekivati da se vaš pas oseća prijatno i da je spreman da komunicira i sa velikom pridošlicom. Pritom kontrolišite daljinu. Prilazite sve bliže i bliže da bi se ostvario kontakt. Pratite ponašanje šteneta i ako vidite da mu nije prijatno odvratite mu pažnju. Možete da koristite poslasticu. Ukoliko drugi pas nema mogućnost da dođe do nje, znači da je njegov prostor siguran i da on može biti i nadalje opušten, jer je ubeđen da vlada situacijom.
Ukoliko je pas na povodniku, budite dvostruko oprezni. Zategnut povodnik daje lažnu sigurnost vašem psu i čini da je ovaj čak i spreman da se sukobi. Razlog je taj da stojite iza i predstavljate zaštitnicu. Vaš borac nije sam. Ta lažna sigurnost može da ga navede i da reaguje agresivno, za čim nema potrebe. Zato morate da pazite i da mu ne prilaze drugi psi dok je na povodniku. Jedino ako ste popustili kaiš i sigurni ste da i drugi pas neće da reaguje besmisleno, možete dozvoliti komunikaciju. Ali, morate da budete svesni još nečega. Da bi pas mogao da upotrebi govor tela i objasni drugom šta je hteo da kaže, potreban je prostor. Tu povodnik samo smeta. Baš zato, kada je na povodniku pas mora da shvti da prisustvo drugog psa, ne znači ništa. Nema igre, nema komunikacije, postoji samo vlasnik koji daje komande putem povodnika ili glasa. Tek kada vlasnik reši da psi mogu da se igraju, otkači povodnik i tek tad pas može da dobije voljno kako bi krenuo u avanturu. Samo pas koji prati komande i ne obraća pažnju na druge dok je na uzici može da bude zanimljovo društvo u šetnji. Inače, skakanje, trčanje, gušenje i ostali sportovi koji podrazumevaju zategnut povodnik i vodu u ušima od koje se ne čuje ništa, predstavljaju noćnu moru za svakog ko izvodi psa u šetnju.
Tek ako ste sigurni u prostor u kome će vaš ljubimac biti slobodan, pustite ga sa proverenim društvom, jer samo tako možete da očekujete pozitivnu energiju koja će napuniti njegove baterije.

Kontakti

Pseći jezik ispričan pokretima tela je brz, kompleksan i idealan za pogrešno razumevanje. Kad spojite dva psa i pustite ih da igraju svoje uloge njihovo je da odrede kome je gde mesto. Postoje psi koji će odmah zauzeti pozu predaje kako ne bi bili povređeni. S druge strane, postoje i oni koji odmah zauzimaju pozu pobednika, jer smatraju da će tako dodatno uplašiti konkurenciju.
Za razliku od nas, psi ne znaju da će se naći u datoj situaciji. Oni ne mogu da se pripreme. Od njih možemo da očekujemo da zapamte određene prijatne ili neprijatne detalje i da povezuju sa njima određeni prostor. Neki psi ne žele da se vrate na mesto gde su doživeli neprijatnost i zaobilaze ga u širokom luku. Zato sa takvim kontaktima moramo da budemo veoma oprezni, jer ne znamo kao će na kraju ispasti, a tek ne znamo kakav će zaključak psi izvesti.
Ništa nije lakše ni kada psi žive zajedno. Da li su kompatibilni ili ne saznaćemo kada odrastu, ako ne pre. Dakle, kao da govorimo o dve sasvim različite ličnosti kad govorimo o štenetu i odraslom psu.
Veličina psa takođe igra važnu ulogu. Mali psi imaju razloga da se plaše većih, naročito ako ovi nemaju nimalo takta, odnosno ako nisu svesni svoje veličine i žele da se igraju sa drugima kao sa sebi ravnima. To veoma često može da se završi veoma bolno po male pse, pa zato oni i osećaju strah ili pokazuju agresivnost, kroz koju se ipak lako nazire postojanje straha. Isto tako i povređeni ili bolesni psi sa povredama zglobova, kičme, itd su svesni da im kontakt sa drugim psima može naneti bol i oni takođe reaguju agresivno ili uplašeno.

Rehabilitacija

Psu koji oseća strah treba pomoći, ili bar pokušati pomoći iz nekoliko razloga. Kao prvo, to što oseća može da se proširi i na druge stvari. Počeće da se plaši vlasnika pasa koji ga već dovoljno stresiraju, možda počne i vas da se plaši ako poveže na neki način vaše i njihovo ponašanje. Jednostavno, kvalitet života može da se sroza. Osim toga, mnogi psi svoj strah kriju agresivnim ponašanjem, a kako nikad ne znate do koje mere je pas uplašen, kada i zašto, ne možete ni da znate kakva će njegova reakcija da bude,
Nije lako uvek pomoći psu koji se plaši. Problem je dvostruk. Prvo, moramo da pronađemo uzrok koji je doveo do pojave straha, to jest razlog zbog kog pas oseća strah u prisustvu drugih, a drugo, moramo da pronađemo pravi pristup, jer će biti teško objasniti psu zašto ga guramo u situaciju koja je za njega slična noćnoj mori. Na primer, veterinar koji sa vrata vikne na vašeg psa sigurno ne može da očekuje da je stekao prijatelja, ali prijatan pristup, sa mnogo maženja i hrabrenja, može da anulira strah koji se uvek javlja. Teško je samostalno, bez saradnje sa drugima, uspeti u jednom ovakvom poduhvatu. Pas, osim vaše podrške, mora da oseti i prisustvo pozitivne energije i oko sebe, to jest sa više strana mora da oseti prijateljstvo i sigurnost. U suprotnom možete očekivati i zarazni efekat ovakvog ponašanja, jer uplašen pas koji reaguje agresivno, može da uplaši i druge pse, pa da ova reakcija bukvalno postane lančana.
Pazite od koga uzimate psa, vodite računa s kim se druži i kako reagujete ukoliko se pojavi neka situacija koja je stresna i za vas i za vašeg psa. Zapamtite, mlad pas refleksno od vas, kao član čopora, očekuje reakciju na svaku situaciju. Ako pokazujete strah, znači da situacija u kojoj se nalazite nije dobra. Ako ne pokazujete strah, možda situacija i nije tako strašna.

Dr vet. med. Miloš STANOJEVIĆ

Izvor: ZOV