Preventiva je oduvek bila ključ zdravlja, a preventivni pregledi su najbolji vid zdravstvene zaštite i najbolji dokaz brige o sebi i bližnjima.
Razvijena svest o važnosti preventive naročito je bitna u starijem životnom dobu, ali u mnogim slučajevima je ona važna i kod mnogo mlađih generacija.
Ipak, kada govorimo o većem riziku za različite bolesti onda je on svakako više “u dvorištu” starijih ljudi.
Izabranim lekarima je olakšan rad ukoliko su pacijenti savesni prema sopstvenom zdravlju, ali nažalost statistike pokazuju da većina starijih od 65 godina ne ide preventivno na preglede i zdravstvene kontrole.
Mnoge bolesti se daleko lakše mogu lečiti ukoliko se na vreme otkriju, a to je naročito primetno u slučaju različitih vrsta karcinoma.
Preventivni pregledi najčešće podrazumevaju vađenje krvi i proveru krvne slike, a neretko je njegov sastavni deo kontrola stolice i urinokultura.
Izdvojili smo 8 preporučenih preventivnih pregleda koje svaka starija osoba mora da uradi.
Skrining raka kože
Osnovni skrining raka kože je od izuzetnog značaja jer on može biti krucijalan za život pacijenta. Osnovni pregled je krajnje jednostavan i svodi se u suštini na pregled kože od strane dermatologa ili drugog lekara specijaliste sa fokusom na nove i sumnjive mladeže ili druge tačke i promene po telu.
Na ovaj način može se otkriti melanom, tip raka kože koji je “zaslužan” za više desetina hiljada smrti na godišnjem nivou. Ukoliko se otkrije u početnoj fazi, postoji ogromna šansa za uspešno izlečenje i kontrolu bolesti.
U toku jedne godine preporučuje se poseta dermatologu radi pregleda kože celog tela, a on je naročito važan ukoliko znate da imate osetljivu i svetlu kožu ili alergije koje se pojavljuju pri jakom suncu.
Kontrola krvnog pritiska
Visok krvni pritisak ili hipertenzija je problem koji ima većina starijih ljudi. Mnogi smatraju i nazivaju ovo stanje “tihim ubicom”, a u Americi je to zapravo primarni uzrok smrti za više od pola miliona ljudi.
Kako čovek ulazi u zrelije doba tako se povećava i rizik od visokog krvnog pritiska. Krvni sudovi vremenom gube svoju elastičnost i povećava se rizik od srčanog ili moždanog udara.
Zbog toga je kontrola krvnog pritiska neophodna, ali i krajnje jednostavna. To je zaista rutinska kontrola i nema nikakvog razloga da se ona ne sprovodi redovno.
Kontrola holesterola
Poput kontrole krvnog pritiska, i za holesterol je takođe važno znati da li je u granicama normale, pre svega zbog rizika od teških srčanih oboljenja.
Kontrola se vrši putem uzorka krvi i u nalazima će se između ostalog videti rezultati holesterola.
Ukoliko rezultati nisu dobri, sa svojim lekarom porazgovarajte o potencijalnim uzrocima, promeni životnog stila i navika, o uvođenju uravnotežene ishrane i drugim činiocima koji će omogućiti da u budućnosti ovaj problem postane benigan.
Provera nivoa šećera u krvi
Pre nego što odradite ovo testiranje izjutra, morate zapamtiti da ne smete ništa jesti kako bi rezultati bili verodostojni.
Preventivni pregled nivoa šećera može otkriti da li imate problema sa predijabetesom – stanjem koje se zapravo može okarakterisati kao dobra vest, jer pruža šansu da se stvari regulišu i ne napreduju ka dijabetesu Tipa 2.
Ukoliko lekari na osnovu rezultata utvrde da postoji povećan rizik od razvoja dijabetesa, preporučiće minimum dva pregleda u toku godine.
Stomatološki pregled
Mnogi ljudi ne znaju ili potpuno zaborave da zdravlje zuba ima vrlo važnu ulogu u zdravlju srca. Iako stanovništvo uglavnom nema dovoljno saznanja o uzročno-posledičnoj vezi između zuba i srca, nauka je povezala bolest desni sa uvećanim rizikom od srčanih oboljenja.
Zbog toga, ali i zbog lične higijene, preporuka je da se minimum jednom u 6 meseci, zavisno od stanja, odvoji vreme za posetu izabranom stomatologu. Mali problemi, poput karijesa, lako su rešivi i time se sprečava mogućnost razvoja mnogo većih i ozbiljnijih posledica.
Pored veze između oralnih i srčanih problema, naučnici su pronašli i vezu između parodontalne bolesti, naročito ukoliko je uzrokovana infekcijom odnosno bakterijom pod nazivom “porphiromonas gingivalis”, i reumatoidnog artritisa, navodi se u istraživanju objavljenom na zvaničnoj internet stranici Harvard Univerziteta.
Očni pregled
Ovaj vid preventivnih pregleda nažalost jako je redak i ljudi se obično odlučuju na posetu oftalmologu tek kada osete ozbiljnije probleme ili prilikom obaveznih pregleda, poput onih koji su propisani za dobijanje vozačke dozvole.
Dioptrija se može ustanoviti prilikom ovakvih pregleda, a nakon toga lekar preporučuje tip naočara ili kontaktnih sočiva.
Tu su takođe i drugi problemi, poput glaukoma, koji mogu izazvati nepovratan gubitak vida. Pregled krvnih sudova očiju takođe može ukazati na probleme sa visokim pritiskom ili dijabetesom.
Ušni pregled
Gotovo svima je poznata veza između starenja i slabljenja sluha. Velika većina ljudi starijih od 65 godina počinje naglo da oseća probleme sa sluhom, a nakon 70. godine ti problemi su drastično uvećani.
Osim neugodnosti po tu osobu i njene bliske ljude koji često moraju da se ponavljaju i viču tokom razgovora, gubitak sluha može izazvati i druge ozbiljne posledice. Zamislite samo situaciju da u hotelskoj sobi ne čujete zvuk alarma u slučaju dima i požara. Nije bezazleno, zar ne?!
Takođe, naučnici su otkrili vezu između gubitka sluha i slabljenja kognitivnih sposobnosti, a posebno je stavljen akcenat na vezu između demencije i gubitka sluha.
Nemojte bežati od mogućnosti da nosite slušni aparat koji umnogome može olakšati život i poboljšati njegov kvalitet, kako osoba sa slabim sluhom tako i njihove porodice i prijatelja.
Preventivni pregled debelog creva
Rak debelog creva je opaka bolest koja se može sprečiti i lečiti ukoliko se promene otkriju u ranoj fazi. Ukoliko se pacijent redovno kontroliše, lekari će biti u stanju da otkriju i uklone polipe pre nego što oni dobiju šansu da se razviju u kancer.
Pregled ima nekoliko faza i oblika, a uključuje pregled stolice, a po potrebi i kolonoskopiju. Naravno, o načinu i proceduri ćete se unapred dogovarati uz lekara specijalistu.
6 manje poznatih zdravstvenih pregleda koje moramo imati u vidu
Ovi faktori o kojima se manje govori takođe igraju važnu ulogu u zdravom starenju i jakom imunitetu:
- Način života: Brza provera sa lekarom o vašim svakodnevnim navikama može pokrenuti promene ponašanja koje vam mogu spasiti život. Dakle, kada vas lekar pita o upotrebi alkohola, duvana ili načinu ishrane, odgovorite iskreno. Nikad nije kasno za promenu životnog stila.
- Polno prenosive bolesti: Sve dok ste seksualno aktivni, morate razmišljati o skriningu za polno prenosive bolesti. Slučajevi polno prenosivih bolesti kod odraslih starijih od 65 godina zapravo su porasli poslednjih godina. Kada neko ko je bio u braku decenijama počne ponovo da izlazi nakon razvoda ili smrti partnera, možda nije naviknut na mere predostrožnosti. Često je i lekarima i pacijentima neprijatno da razgovaraju o ovim rizicima, pa preuzmite na sebe da pitate svog lekara da li biste trebali razmotriti skrining na polno prenosive bolesti.
- Rizik od pada: Svake godine 3 miliona starijih osoba završi u bolnici zbog padova. Vaš lekar može proceniti rizik od pada tako što će vam postaviti nekoliko jednostavnih pitanja. Možda uzimate lek koji izaziva vrtoglavicu i koji se može zameniti nekim drugim, na primer. Ili bi vaš lekar mogao preporučiti dodatak vitamina D. (Nedostatak vitamina D čini padove verovatnijim.) Možete smanjiti rizik od padova tako što ćete raditi vežbe snage i ravnoteže i osloboditi svoj dom bilo kakvih opasnosti od saplitanja.
- Hepatitis C: Ako ste rođeni između 1945. i 1965. godine, pripadate starosnoj grupi sa najvećom incidencom hepatitisa C i trebalo bi da budete podvrgnuti skriningu. Hepatitis C je virus koji može dovesti do ozbiljnih problema sa jetrom. Skrining je važan jer oko polovine ljudi koji ga imaju nisu toga ni svesni. Mogu proći decenije dok se simptomi ne pojave.
- Depresija: Mentalno zdravlje je ključni aspekt opšteg blagostanja. Zamolite svog lekara za skrining depresije ako se suočavate sa tugom i ako dve nedelje ili duže ne uživate u stvarima koje vam inače pružaju zadovoljstvo. Depresija je veoma izlečiva, ali prvo morate da je identifikujete.
- Ishrana: Kako starimo, naša težina se menja. Kada se naša telesna težina drastično promeni u bilo kom smeru, to može biti znak ozbiljnijeg zdravstvenog problema. Evaluacija naših prehrambenih navika može otkriti sve nedostatke u ishrani i navesti nas na način ishrane koji bolje odgovara našim potrebama.
